Dečji snovi

Pojaviš se tako niotkuda
Osmehom obojiš moj dan
Ušetaš među moje snove
I zraci sunca obasjaju moj svet

Hvala ti za osmehe

Ne znam kako da ti kažem
A da ne odam da sam slaba
Da ne pokvarim ovaj trenutak
Satkan od lepote

Ti si kao savršen lik iz dečje mašte
Junak neispričane bajke
Nešto nevino i nežno
Neistraženi beskraj

Bojim se da te dotaknem
Da ne nestaneš
Kao mehurić od sapunice
Kad dotakne dlan

Puštam te da šetaš
Po hodnicima misli
Da taj dečiji svet mašte
činiš savršenim

I podigla sam zid oko njega
Tvrđavu od neostvarenih snova
Da niko ne dotakne taj svet
U kome koračaš
Kao oličenje svega
Što sam jednom želela da budem
A nisam
Svega što sam želela da imam
A prošlo je pored mene
Na metar, ili na hiljadu
To sad više nije važno

Sad mi ostaje taj svet
Gde mogu biti ono što želim
Zato što si ti tamo
I činiš ga potpunim
I razumeš me bez ijedne reči

Gde si bio do sada
Gde si se skrivao
Možda ne bih bila spremna pre
Možda ne bih prepoznala u tebi
Sve ono što sada vidim
Možda si se zato pojavio sad

Ne tražim odgovor - iako pitam
Ne tražim razlog
Tražim da ostanes
Da budeš ono što oplemenjuje moj dan
Jer neko kao ti
Satkan od dečijih snova
Sretne se jednom za života...

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Bljesak ili priviđenje

Neki ljudi pojave se, tako nekako, iznenada, poput munje, uđu u tvoj život, onda kada se najmanje nadaš. Bljesnu, osvetle čitavo nebo, pa ono dobije posebnu boju, drugaciju. I onda poput munje i nestanu, kao da nikada nisu bili tu, ali tebi još dugo pred očima ostane onaj svetli trag na mestu na kome su bljesnuli. Bas tako bih mogla opisati jedan momenat, nekog ko je bljesnuo, samo na tren, tek da pokaže kako sjajni ljudi ipak postoje. Ustvari, blista i dalje, ali na nekom drugom nebu, očima nekih drugih ljudi. Verovatno je ovo moje (nebo) daleko i drugačije, ili nedovoljno široko. Drugi svet, različit. Ali, to me nije sprečilo da se u jednom trenutku čak usudim da pomislim, poverujem, da možda, možda delić te svetlosti mogu da zadržim, da može da ostane u jednom kutku mog neba, u uglu oka. Ma, ne, nisam želela prisvojiti je, kako bih i mogla? Munje su slobodne, ne možeš ih zadržati. Al' možda je ona to pomislila. Pa je nestala. Sad razmišljam i pitam se gde sam pogrešila. Mož...
Read more

Hrabra ili luda

I šta sada da radim s ovim silnim osećanjem što mi rasteže grudi...? I kako sada iz srca da te iscupam a da ne zaboli...? U svašta i ja poverujem. Svačemu se ponadam. Ali ko na početku može znati kraj? Ima tih nekih ljubavi što suviše kratko traju. Ni ne počnu, a već se završe... Čudno je to, Nije bilo ničeg, a bilo je toliko toga. Trebalo je da znam. Rekao si da se čuvam. Nisam... Bila sam hrabra. Ili pak luda... I sad ne mogu da se pokupim, Kao kad se probudis posle košmara, Pa ne znaš gde si, ni sta ti se desilo. Nisi mi učinio ništa, a učinio si mi sve. Nisi me imao, a imaš me suviše. Postoji li mesto, Neko tajno mesto gde neću znati da postojiš? Postoji li mesto gde mogu da se sakrijem od sebe? Želim da odem negde gde cu moći da glumim neki tuđi život, gde mogu da ja ne budem ja. Možda tako zaboravim i tebe. Ma, samo se ti smeši... Taj me osmeh odneo do neba, I bacio na dno. Nisi me ni dotakao, A slomio si me. Nemaš me, a tako sam tvoja. I upor...
Read more