Hrabra ili luda

I šta sada da radim s ovim silnim osećanjem
što mi rasteže grudi...?
I kako sada iz srca da te iscupam a da ne zaboli...?
U svašta i ja poverujem.
Svačemu se ponadam.
Ali ko na početku može znati kraj?
Ima tih nekih ljubavi
što suviše kratko traju.
Ni ne počnu, a već se završe...
Čudno je to,
Nije bilo ničeg, a bilo je toliko toga.
Trebalo je da znam.
Rekao si da se čuvam.
Nisam...
Bila sam hrabra.
Ili pak luda...
I sad ne mogu da se pokupim,
Kao kad se probudis posle košmara,
Pa ne znaš gde si, ni sta ti se desilo.
Nisi mi učinio ništa, a učinio si mi sve.
Nisi me imao, a imaš me suviše.
Postoji li mesto,
Neko tajno mesto
gde neću znati da postojiš?
Postoji li mesto gde mogu da se
sakrijem od sebe?
Želim da odem negde gde cu moći
da glumim neki tuđi život,
gde mogu da ja ne budem ja.
Možda tako zaboravim i tebe.
Ma, samo se ti smeši...
Taj me osmeh odneo do neba,
I bacio na dno.
Nisi me ni dotakao,
A slomio si me.
Nemaš me, a tako sam tvoja.
I uporno si tu, iako te nema...
Tu, iako si daleko...
Ali ne možeš ti biti toliko daleko,
I toliko tuđ
Koliko ja mogu u srcu da te čuvam...