Ostavi

Ne znam ko te pustio
da zagospodariš mi maštom
Da prospeš po duši kapljice od zvezda
Ne, ne izgovori, ostavi da snivam
istina me plaši, pusti, neka ne znam…
Ostavi da lutam prostranstvima čežnje
I krišom zavirim u tvoje dubine
Opijena nadom da i ti si sanjar
Pusti da se stoplim od tvoje topline…

Ne znam ko te pustio
da zarobis mi misli
I upalis zvezde da po danu sjaje
Ne, ne izgovori, ostavi da snivam
Odgovora strepim, pusti neka traje
Osećaj da čežnja nadima mi grudi
Kao da je u njih stao čitav svemir
Pusti me da sklopim oči i da drhtim
Da skrijem od bola ovaj slatki nemir

Ne znam ko te pustio
Da zagospodariš mi maštom
Ni kako si dospeo tu u moje grudi
Ne, ne izgovori, nije mi ni važno
Ostani, ko pesma što me jutrom budi
I pusti da mislim da je ovo bajka
Ostavi da snivam, tišinu ne kvari
Ostani ko pesma najlepsa na svetu
Ne govori. Ćutke maštom gospodari…

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Bljesak ili priviđenje

Neki ljudi pojave se, tako nekako, iznenada, poput munje, uđu u tvoj život, onda kada se najmanje nadaš. Bljesnu, osvetle čitavo nebo, pa ono dobije posebnu boju, drugaciju. I onda poput munje i nestanu, kao da nikada nisu bili tu, ali tebi još dugo pred očima ostane onaj svetli trag na mestu na kome su bljesnuli. Bas tako bih mogla opisati jedan momenat, nekog ko je bljesnuo, samo na tren, tek da pokaže kako sjajni ljudi ipak postoje. Ustvari, blista i dalje, ali na nekom drugom nebu, očima nekih drugih ljudi. Verovatno je ovo moje (nebo) daleko i drugačije, ili nedovoljno široko. Drugi svet, različit. Ali, to me nije sprečilo da se u jednom trenutku čak usudim da pomislim, poverujem, da možda, možda delić te svetlosti mogu da zadržim, da može da ostane u jednom kutku mog neba, u uglu oka. Ma, ne, nisam želela prisvojiti je, kako bih i mogla? Munje su slobodne, ne možeš ih zadržati. Al' možda je ona to pomislila. Pa je nestala. Sad razmišljam i pitam se gde sam pogrešila. Mož...
Read more

Hrabra ili luda

I šta sada da radim s ovim silnim osećanjem što mi rasteže grudi...? I kako sada iz srca da te iscupam a da ne zaboli...? U svašta i ja poverujem. Svačemu se ponadam. Ali ko na početku može znati kraj? Ima tih nekih ljubavi što suviše kratko traju. Ni ne počnu, a već se završe... Čudno je to, Nije bilo ničeg, a bilo je toliko toga. Trebalo je da znam. Rekao si da se čuvam. Nisam... Bila sam hrabra. Ili pak luda... I sad ne mogu da se pokupim, Kao kad se probudis posle košmara, Pa ne znaš gde si, ni sta ti se desilo. Nisi mi učinio ništa, a učinio si mi sve. Nisi me imao, a imaš me suviše. Postoji li mesto, Neko tajno mesto gde neću znati da postojiš? Postoji li mesto gde mogu da se sakrijem od sebe? Želim da odem negde gde cu moći da glumim neki tuđi život, gde mogu da ja ne budem ja. Možda tako zaboravim i tebe. Ma, samo se ti smeši... Taj me osmeh odneo do neba, I bacio na dno. Nisi me ni dotakao, A slomio si me. Nemaš me, a tako sam tvoja. I upor...
Read more

Dečji snovi

Pojaviš se tako niotkuda Osmehom obojiš moj dan Ušetaš među moje snove I zraci sunca obasjaju moj svet Hvala ti za osmehe Ne znam kako da ti kažem A da ne odam da sam slaba Da ne pokvarim ovaj trenutak Satkan od lepote Ti si kao savršen lik iz dečje mašte Junak neispričane bajke Nešto nevino i nežno Neistraženi beskraj Bojim se da te dotaknem Da ne nestaneš Kao mehurić od sapunice Kad dotakne dlan Puštam te da šetaš Po hodnicima misli Da taj dečiji svet mašte činiš savršenim I podigla sam zid oko njega Tvrđavu od neostvarenih snova Da niko ne dotakne taj svet U kome koračaš Kao oličenje svega Što sam jednom želela da budem A nisam Svega što sam želela da imam A prošlo je pored mene Na metar, ili na hiljadu To sad više nije važno Sad mi ostaje taj svet Gde mogu biti ono što želi...
Read more